5. Bašteatar

Žiri u sastavu:

Isidora Stanišić, koreografkinja
Darija Vulić, glumica
Vojin Vasović, reditelj
doneli su sledeću

ODLUKU:

Gran Prix:

Predstava “Vrpca” je kompletno autorsko delo Aleksandre Arizanović koja svojim tekstom, izvođenjem, telesnim “obujmljavanjem” svake izgovorene reči i rediteljskim postupkom čini jednu organsku celinu vrhunskog pozorišnog događaja. Emotivno ubitačna, inteligentno duhovita, ova mlada umetnica progovara sopstvenim originalnim stilom koji gledaoca vodi uzbudljivim putem od suza do smeha. Jedinstven doživljaj majke i ćerke na sceni, prikaz njihovog odnosa, dirljivost odabranih crvenih haljina, upućuju na autentičnost svakog detalja ove izuzetne predstave.

Najbolja režija:
Predstava “Vrpca” donosi neizmeran broj utisaka svojom jednostavnošću. Ogoljena scena, direktna komunikacija sa publikom putem snimljene ispovesti i junakinje koje se daju svojim pokretom i ekspresijama igrajući sebe. One plene svojom iskrenošću, jasnim odgovaranjem na temu, preciznim mizanscenom koji nadogradjuje izrečeno odsečnim reakcijama tela koje se buni protiv bolesti. I kao autor teksta i kao izvodjač i kao reditelj, Aleksandra Arizanović nam poručuje da problem koji nam je dat nikad neće postati deo rešenja. Odlukom da uvodjenjem lika majke predstava postane iskustvo koje podseća na porodične konstelacije ili psihodramu, autorka nas još intimnije uvodi u svoj svet, rediteljska priča o bolu pretvara se u priču o davanju i time se zaokružuje ovaj ritualni performans u slavu života i bliskosti.

Najbolje glumačko ostvarenje:
Aleksandra Arizanović je odabirom sredstava, veštinom i telesnom ekspresijom koja nadmašuje i najviše teatarske kriterijume, kao i gotovo dokumentaristički sprovedenom govornom radnjom, što se može smatrati vrhunskim dostignućem, učinila da svakome u gledalištu ovo bude neponovljivo pozorišno i životno iskustvo.

Najbolje glumačko ostvarenje:
Od prve pojave u predstavi “Tamo gde pevaju”, Nikola Voštinić pleni svojom glumačkom veštinom, čineći Dečaka od stakla jako ponosnim i ranjivim, ali nama tako bliskim. I na sceni i u kratkom filmu o budućnosti lika vidimo odlične uverljive transformacije. Uz tačno postavljene odnose, precizne govorne radnje, dobro snalaženje i sa konkretnim zadacima i stanjima, Voštiniću se veruje i lako navija za njegov lik.

Najbolji vizuelni identitet:
Predstava “Tamo gde pevaju” obiluje izvanrednim dizajnerskim rešenjima – počevši od stilizovanog pomalo retro-pomalo futurističkog kostima koji suptilno naglašava razlike izmedju likova, a opet uniformiše sve ”one koji odlaze”. Dizajn scenografije i rediteljska upotreba jednostavnih kartonskih kutija transformiše prostor od jednog velikog rodjendanskog poklona do kutija koje izvoze mlade kao u sanducima. Reditelj Nešović precizno koristi sve ove elemente upotpunjujući ih video projekcijama budućnosti na razbacanim kockama gde je svaki fragment mala filmska bravura.

Specijalna nagrada za koreografiju:
“Blizina dodira”
Temeljnim koreografskim istraživanjem Igor nam predočava posledice izolovanosti i nedostatka fizičkog dodira u digitalnoj kulturi. Dodir posredovan ekranom, samododir ili posmatrani dodir vešto se smenjuju u telesnom vokabularu predstave, pozivajući publiku na preispitivanje sopstvenog iskustva dodira, ali i komunikacije i odnosa u savremenom društvu.

U Kragujevcu, 06.09.2022.