IZVEŠTAJ SELEKTORA
Ovogodišnjom selekcijom dominiraju, s jedne strane, intimističke teme gde se autori i izvođači bave svojom pozicijom u društvu ili pronalaze prostore unutar sebe u kojima mogu da oslobode svoju kreativnost i ostvare svoje slobode (Moji posedi, Blizina dodira i Vrpca), dok sa druge strane imamo dve predstave koje tretiraju društvene probleme: napuštanje svoje domovine (Tamo gde pevaju) i samoubistvo kod mladih (Na litici). Ovako podeljene po temama, one su i u scenskom smislu tretirane tako da ih opet možemo podeliti u dve grupe. Prva grupa od tri predstave bi u scenskom uobličavanju pripadala pozorišnom izrazu koji u prvi plan stavlja pokret i ples, dok u preostalim dvema predstavama verbalno ima primat. Jedna posebnost ovogodišnje selekcije jeste ta što će festivalska publika moći da pogleda dve predstave čija smo scenska čitanja imali na našem Festivalu u okviru pratećeg programa: radi se o tekstu Dimitrija Kokanova Prizori konstruisanog odnosa koji je izveden na drugom Bašteatru i tekstu Tamo gde pevaju Filipa Grujića čije smo čitanje videli na trećem izdanju Festivala. Ovo je peta godina i neke rezultate već uočavamo, uz činjenicu da su za poslednja dva ili tri izdanja ovog, po ideji slobodno možemo reći jedinstvenog festivala, izdvojena finansijska sredstva tolika da se i dalje održavamo na entuzijazmu i dobrim profesionalnim konekcijama s autorima ili izvođačima. U nadi da ćemo se u narednim godinama razvijati sve više i da nećemo budžetom biti “gurnuti u stranu”, sa zadovoljstvom vas pozivamo da pogledate sledeće predstave:
1. BLIZINA DODIRA
Tekst: Igor Koruga i Dimitrije Kokanov
Režija: Igor Koruga
Produkcija: Goethe Institute & Stanica Servis za savremeni ples u koprodukciji sa Kulturnim centrom Beograda i Kulturnim centrom Magacin
Igor Koruga, u ovom slučaju i izvođač i koreograf, uz delove iz teksta Dimitrija Kokanova Prizori konstruisanog odnosa nas svojom predstavom uvodi u svet pokreta i savremenog plesa, suočavajući (ispitujući) odnos čovekove osećajnosti, njegovog iskustvenog kapitala i, najzad, fragilnosti sa drugom, vidljivom projekcijom – projekcijom sebe u javnom prostoru. U kojoj se tački susreću ova dva sveta? Može li i koliko unutrašnje ja da se u izrazi u tom javnom, internet prostoru su neka od pitanja koja se javljaju dok se gleda ovaj umetnički čin. U predstavi Blizina dodira oseća se velika Korugina potreba da fizički dodir nikada ne iščezne, da jedino takav on ima svoj pun kvalitet, da nam je u vremenu pandemije to bilo nasilno oduzeto i veliki strah da se to vreme nedodira i izolacije ne vrati. S druge strane, predstava otvara i prostore našeg, lokalnog, ali i globalnog političkog, društvenog stanja stvari, ali kao da se sve sabira u jednu tačku, misao iz Kokanovljevog teksta: Moja želja je da stojimo jedni naspram drugih.
2. MOJI POSEDI
Tekstovi: Anri Mišo
Režija: Nikola Voštinić
Produkcija: Akademija umetnosti Novi Sad
Predstava Moji posedi, nastala po tekstovima Anrija Mišoa uzbudljiv je scenski događaj iz nekoliko razloga. Naime, reditelj, dramaturg i sam izvođač Nikola Voštinić u svom scenskom ovaploćenju poezije i proze Mišoa oslanja se i na njegove kaligrafije i, polazeći od njih, stvara autentični svet pojedinca. Koristeći se pokretom kao dominantnim scenskim elementom kojim se priča iznosi pred publiku, Voštinić precizno, nadahnuto, u pojedinim delovima i apstraktno, uspeva da publiku uvuče u zatvoreni, strahom ispunjeni svet individue. Govorne deonice u predstavi su pažljivo odabrane i, kao takve, one ne služe da dodatno objasne sliku, već da probude asocijacije kod publike koja će, slušajući stihove, otvoriti vrata svojih sećanja, strahova, težnji…
3. NA LITICI
Tekst: Igor Bauersima
Režija: Zoran Zarubica
Produkcija: Udruženje građana BUDI, Pančevo
Predstava Na litici nastala po dramskom tekstu Norveška danas autora Igora Bauersime, problematizuje odnos mladih prema životu, odnosno smrti. Devojka Julija na internet mreži objavljuje da će izvršiti samoubistvo, ali da to ne želi da učini sama. Tada se javlja Avgust i njih dvoje odlaze na mesto gde će preispitati svoj odnos prema životu i svojim najbližima, ali i razviti sasvim nov odnos između njih samih. Rediteljski, ovaj tekst je scenski uobličen nenametljivo i nepretenciozno, u ključu najboljih romantičnih drama/komedija. Ovakvim žanrovskim određenjem dobila se predstava koja na najteže teme za jedno društvo skreće pažnju na suptilan način.
4. TAMO GDE PEVAJU
Tekst: Filip Grujić
Režija: Đorđe Nešović
Produkcija: FDU i FIST festival
Tekst Filipa Grujića Tamo gde pevaju takođe u prvi plan stavlja mlade ljude, ali je mesto dešavanja Srbija. Polazeći od ideje da Evropska unija iznajmljuje mlade na 15 godina, autor za situaciju uzima proslavu rođendana Srećnog dečaka koji okuplja društvo, a mi koji pratimo predstavu postajemo svedoci rezimiranja njihovih odnosa, nadanja i razočarenja. U premijernom izvođenju koje se desilo na kamionu, nije se tokom gledanja moglo otrgnuti od pomisli na masovan “izvoz” naših ljudi u razvijenije zemlje Evropske unije, pa i šire. Ovaj rediteljski postupak Đorđa Nešovića prati osnovnu misao autora Grujića, dodajući mu time i ironični i bolni ton. Osim toga, dobro vođena glumačka ekipa svojom igrom čini da ova predstava na momente
bude više od pozorišnog događaja – svojom autentičnom igrom postaje potresna i bolna slika naše stvarnosti.
5. VRPCA
Tekst: Aleksandra Arizanović
Režija: Aleksandra Arizanović
Produkcija: Udruženje baletskih umetnika
Autorska predstava Vrpca glumice Aleksandre Arizanović slavi život, radost života i lepotu umetničkog čina. Suprotstavljajući ove teme životu neodvojivoj temi – temi smrti, Aleksandra nas kroz zadivljujući ples i pokret uverava da je svaki dan naših života prilika za kreaciju, radost, deljenje, ljubav. Deleći scenski prostor sa svojom majkom, podseća nas na jednu od najvažnijih veza u životu svakog čoveka: vezu između majke i deteta i to od trenutka kada su spojeni vrpcom, pa nadalje kroz život. Ovaj umetnički čin katarzičan je i primer je onoga da iz pozorišne sale možemo da izađemo promenjeni. Bolji.
Aleksandar Đinđić,
Beograd,
jul-avgust 2022