Iz Izveštaja selektora:

Igor Koruga, u ovom slučaju i izvođač i koreograf, uz delove iz teksta Dimitrija Kokanova Prizori konstruisanog odnosa nas svojom predstavom uvodi u svet pokreta i savremenog plesa, suočavajući (ispitujući) odnos čovekove osećajnosti, njegovog iskustvenog kapitala i, najzad, fragilnosti sa drugom, vidljivom projekcijom – projekcijom sebe u javnom prostoru. U kojoj se tački susreću ova dva sveta? Može li i koliko unutrašnje ja da se u izrazi u tom javnom, internet prostoru su neka od pitanja koja se javljaju dok se gleda ovaj umetnički čin. U predstavi Blizina

dodira oseća se velika Korugina potreba da fizički dodir nikada ne iščezne, da jedino takav on ima svoj pun kvalitet, da nam je u vremenu pandemije to bilo nasilno oduzeto i veliki strah da se

to vreme nedodira i izolacije ne vrati. S druge strane, predstava otvara i prostore našeg, lokalnog, ali i globalnog političkog, društvenog stanja stvari, ali kao da se sve sabira u jednu tačku, misao iz Kokanovljevog teksta: Moja želja je da stojimo jedni naspram drugih.