Subota, 03. 09. 2022.BILTEN 03
Danas na programu:
VRPCA

20h – Pozorište za decu

Režija: Aleksandra Arizanović

Produkcija: Udruženje baletskih umetnikaSrbije

“Vrpca, koja vodi od njenog do mog pupkapresečena je još pre četvrt veka.Od tada smo često mnogo udaljenije od tih50 santimetara, koji nas vezivaju dok smojoš bile jedno. Ona me je donela na ovajsvet. Mogla bih da joj ga ulepšam.Nemam hitnijeg posla od tog da njojpoklonim ljubav.Želim da joj budem blizu.Vrpca, koja vodi od moje kreativne dušedo njene duše željne izraza – stvara sesada, ovom predstavom.”

17h – Dom omladine, scena “Slavica Slaja Urošević”

Prezentacija doktorskog rada, performans dr Mateje Ristića, “Crni čovek”

18h – Dom omladine, scena “Slavica Slaja urošević”

Projekcija izložbe slika dr Mateje Ristića iz jednog od gradova u kojima trenutno budeizlagana u Kini

22h – Bašta Doma omladineLoMaya / Fank’ fana

INTERVJU

Đorđe Nešović, reditelj

Šta za tebe predstavlja BAŠTeAtar, naličnom i profesionalnom planu?Ovaj festival za mene je susret sa mojimprijateljima, povod da se okupimo i da petdana uživamo u pozorišnoj atmosferi.BAŠTeAtar je mesto na kome se okupljajuumetnici koji rade ono što vole i ono što ihsuštinski interesuje, to je povod za debatu,razmenu iskustva, i nova saznanja. Nadam se, iverujem da će se shvatiti važnost ipotencijal ovog festivala, koji se u skorijevreme može bitno kotirati na pozorišnojmapi Srbije.Koje su prednosti rada na komadusavremenog domaćeg autora?Raditi komad savremenog domaćeg autoraveliko je uzbuđenje i izazov koji nije lakosavladati. Ono što me je privuklo ovomkomadu je to što je on glas generacije,Filipove i moje. Tokom celog procesa imalismo osećaj da pričamo priču o nama, ličnu iaktuelnu. Mislim da se danas ne daje čestoprilika mladim piscima da iskažu svoje teme,probleme i način pisanja. Razlozi za to suvišestruki, ali zbog toga ovi festivali ipostoje, da se mladi stvaraoci povežu,upoznaju i probaju da razviju sebe i svoj rad.Šta su najveći izazovi za mladepozorišne reditelje danas?Ah, izazova je puno… Repertoarska politikaje veoma problematična i zastarela,pozorištima je potrebno osveženje koje ćepodstaknuti i autore i publiku.Uvek se treba vraćati na klasiku, ali inalaziti nove dramske tekstove kojiprogresivno menjaju tok pozorišne scene.Velika ekspanzija televizijskih serija dovelaje do stalnih zauzeća glumaca, što direktnoutiče na način rada i rezultate. Za razlikuod susednih zemalja, kod nas se mladimrediteljima retko pruža šansa kakvuzaslužuju.Možeš li da izdvojiš omiljenepredstave koje si video na BAŠTeAtrutokom prethodnih pet godina?Najveći utisak na mene su ostavilepredstave Tri zime i Nothing can go wrong.

Đorđe Đoković, direktor festivala
Intervju objavljen 21.10. 2020. u biltenu BAŠTeAtra 03

RETROSPEKTIVA

Organizacija ovogodišnjeg festivala ipak je uspela,uprkos otežavajućim okolnostima uzrokovanihpandemijom. Šta su bile najveće poteškoće i zašto jevažna upornost da se festival održi?Najveća poteškoća, bila je činjenica da za organizacijufestivala treba preuzeti svu odgovornost na sebe, u uslovima ukojima trenutno živimo i kada nam niko ne može ništagarantovati, kada je bezbednost u pitanju, a nju, svakako, moramostaviti na prvo mesto. Tek onda dolaze poteškoće okoorganizacije, uz mere koje se moraju ispoštovati, koje nasusporavaju i ograničavaju, ali koje se usput rešavaju izanemarljiv su problem u odnosu na prvi. Logično je da sepreispitivanjem odmah dolazi do pitanja treba li uopšte uovom trenutku održavati festival. Lično smatram da trebanastaviti sa kulturnim životom upravo onako kako trebanastaviti i sa življenjem. Prilagođeni situaciji, nastavljamo isa kulturom i pozorištem kao i sa ostalim svakodnevnimpotrebama. Pozorišnih festivala je malo, naročito onih kojise razlikuju po svojoj formi, a BAŠTeAtar nam nudi neštojedinstveno u regionu, ne samo jer je jedini festival kojiselektuje isključivo predstave nastale u nezavisnoj produkcijiveć i po svojim višesatnim okruglim stolovima. Ove godinetema festivala nam je život u izolovanom društvu. Tema jenaravno, samim tim i virus. Izolovani smo i borimo se sa njim,pa hajde i da govorimo o tome, kao što smo i prethodne dvegodine svake večeri festivala govorili o problemima udruštvu sa kojima smo se suočavali u tom trenutku.Prateći program je veoma šarolik i čakobogaćen u odnosu na prethodne godine. Šta suovogodišnji programski noviteti, a koji sadržaji su većpostali tradicija?Ono što je postalo tradicija na našem festivalu jesteprojekcija filma „Čvorovi, dokumentarni film o duhu jednescene“ koji je inspirisan likom i delom Slavice SlajeUrošević, zatim javno čitanje drame savremenog pisca, kao ipromocija romana. Ovogodišnja novina, i ono na šta sam ovegodine najponosniji, su revijalna izvođenja predstavaSavremenog pozorišta Kragujevac, koje smo osnovali udecembru 2018. godine. Već nakon prvog BAŠTeAtra, bila jeuočljiva ogromna energija umetnika koji stvaraju isključivo izljubavi, kao i energija koja je preneta na publiku tokomfestivala, pa smo se zapitali zašto se takvim pozorištem nebismo bavili tokom cele godine. Tako smo došli na ideju daosnujemo novo pozorište i ove godine zbog njega BAŠTeAtarima dve predstave više nego prethodne dve godine, aSavremeno pozorište Kragujevac priliku da prikaže svrhusvoga postojanja, svoju težnju za bavljenjem savremenom dramomili savremenim čitanjem drama. Mislim da razvojnim putemovog pozorišta sve više dokazujemo da je ono neophodnonašem gradu, isto onoliko koliko i ovaj festival čitavomregionu.Na koji način praksa osvajanja različitih prostora zaizvođenje predstava , po kojoj je ovaj festival takođepostao autentičan, utiče na dinamiku samog festivala?Od samog početka nas je najviše zanimalo ambijentalnopozorište, ne samo zbog atrakcije koju nudi već, pre svega, zbogželje da animiramo mlade tako što ćemo im pokazati dapozorište ima razne forme i da ne podrazumeva isključivodvočasovno pasivno sedenje u pozorišnim salama. Važno jeizbrisati tu granicu između života i umetnosti, a ovakavodnos prema prostoru i način njegovog korišćenja razarapozorišnu iluziju, jer se, samim tim što izvođači i publikanisu podeljeni rampom, stvara mogućnost interakcije izmeđunjih.Scenski prostor postaje elastičan, a samim tim i veomadinamičan i direktno budi radoznalost i održavakoncentraciju gledalaca Raznolikost prostora nam jepodjednako bitna kao i žanrovska. Verujemo da će našojpublici biti zanimljivi i žanrovi koje tek želimo dauključimo u naše programske aktivnosti, kojih je sve više i zakoje su nam neophodni mladi stvaraoci jer je njima, čini mi se,neophodnost aktivnog učešća gledalaca u pozorišnom činujasnija nego nama.