ИЗВЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА

„БАШТеАтар“
Фестивал професионалних позоришних трупа и независних продукција
Крагујевац, 1-5. август 2018.
ИЗВЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА
Од 6. марта, када је конкурс званично објављен, до 20. маја 2018. године на Конкурс за Фестивал професионалних позоришних трупа и независних продукција „БАШТеАтар“ стигле су чак 43 пријаве из земље и региона. Пријављене представе могао бих да сврстам у три категорије: студентске представе (дипломске и друге), затим представе које имају за циљ да насмеју или забаве публику и оне које својом темом, сценском артикулацијом или пак ангажованошћу скрећу пажњу на одређени друштвени, етички, естетски или пак сасвим интимни аспект.
Иако је веома добрих и вредних пажње представа било више од пет које су се нашле у овој селекцији, моја идеја је била да одаберем представе које говоре о темама које су или недовољно заступљене на редовним репертоарима или их уопште нема. С друге стране, трудио сам се да такав концепт буде подржан адекватним сценским упризорењем.
У овако задатом концепту, одлучио сам се за три представе које за предложак немају постојећи драмски текст, већ је он настајао из потребе да се о одређеној теми са сцене говори и две које су рађене по драмским текстовима. Свака од пет представа својом основном идејом, темом комада, али и сценском артикулацијом показује на ком се степенику друштвене свести налазимо. Да ли смо заборавили борце за слободу? Да ли слобода борави у већим срединама, већим градовима, државама? Како будити свест о друштвеној одговорности користећи се, рецимо, сопственим литерарним наслеђем? Или, како се, рецимо, изборити са сопственим демонима или страстима у друштву у којем би таква врста испољавања нарушила уобичајени друштвени контекст?

СЕЛЕКЦИЈА:
1. ЕПСКЕ ИГРИЦЕ: ЗИДАЊЕ СКАДРА, драматизација Анђелка Николић и Олга Димитријевић, режија Анђелка Николић, Уметничка трупа Hop.La! Београд (Србија)
Представа Епске игрице за драматуршку основу узима епску народну песму Зидање Скадра коју редитељка сагледава из занимљиве и несвакидашње перспективе. У представи се постављају питања Да ли је жена материјал од којег се „град гради“, односно колико је новца потребно да би се исплатиле дневнице радницима за тај вишегодишњи рад, и најзад, на колико година би требало осудити злочинце (али и саучеснике) за дело узидавања жене у темеље града? С обзиром на то да је ова народна песма у програму за српски језик за пети разред основног школског образовања, редитељка кроз ову тему укључује и „познавање“ других предмета предвиђених за овај разред у школовању. На крају, тиме што је публика у учионици у којој ће се поставити кључна питања и десити прави дијалог, ову представу посматрам као пример здравог темеља за начела која би млади и они који осећају да за њих још није касно, могли стећи.
2. СМРТ ФАШИЗМУ! О РИБАРИМА И СЛОБОДИ, концепт и режија Миња Богавац, Рефлектор театар, Београд (Србија)
Оно што ову представу издваја из масе других документарних и осталих постдрамских представа јесте паралелни ток који ауторка успоставља и даље, кроз представу, развија. Причу, односно биографију једног од најважнијих херојских личности из наше (југословенске) историје Иви Лоли Рибару, његовој породици и окружењу, Богавац користи као платформу, повод да се са сцене чује глас генерације рођене касних осамдесетих или раних деведесетих година прошлог века. Ово је представа о херојима из прошлости, али и представа о Нини, Сунчици, Николи, Ђорђу и Страхињи који у ово нехеројско време успевају да својим учествовањем у оваквим позоришним подвизима постану узори неким генерацијама јалових двехиљадитих.
3. БЕТОН МАХАЛА, аутор Бетон махала тим, режија Бранислав Трифуновић и Рифат Рифатовић, трупа: Јој ево их ови, Нови Пазар (Србија)
Из представе Бетон махала исијава потреба младих Новопазараца да кажу шта они мисле о средини из које су потекли, о школству, о верским, обичајним и другим разликама. Драматуршки предложак који је добијен из процеса редитељски је обликован тако да у први план стави саме актере аутентичних прича. Једноставним, али и те како позоришним средствима, Трифуновић и Рифатовић успели су да са актерима изнедре важну представу која покреће низ тема и преиспитује не само локалну, већ и ширу друштвену стварност.
4. ЗОРОМ (КАД ЈЕ САСВИМ ТИХО), по мотивима драме Психоза у 4:48, писац Сара Кејн, режија Алиса Дебелић, Самостална продукција А.Дебелић и М.Полановић, Ријека (Хрватска)
Монодрама у извођењу глумице Мирте Полановић изузетно је узбудљив, потресан, дубоко промишљен и високо естетизован уметнички чин. Вођена редитељски прецизно, својом уверљивом глумачком игром и кореографијама на оригиналну музику (Санди Братоња), глумица успева да нас уведе у свет самоће, бола, патње, крахова и најзад фаталног слома једне личности. Управо овако бирана сценска средства бацила су светло баш на ову монодраму.
5. ПРАЋКА, писац Николај Кољада, режија Соња Петровић, Public P, Бачка Паланка (Србија)
Текст савременог и неретко код нас извођеног руског драмског писца Николаја Кољаде у надахнутом и прецизном редитељском читању Соње Петровић подсећа на најбоље камерне представе које публика жели изнова и изнова да гледа, уживајући у глумачким интерпретацијама. Осим тога, Праћка је прича о слободи, о томе како је тешко освојити је у друштву које прописује такве моралне кодексе који одређени део друштва (да не кажем мањине) искључују. Ово представа нам, без улепшавања, показује колико смо крхки, колико немоћни у односу на природу која нас одређује. На крају, Праћка је трактат о томе колико је човек једна „сложена машина са много точкића, шрафова и вентила“, како каже онај највећи руски драмски писац.

Београд, јул 2018. Александар ЂИНЂИЋ

ИЗВЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА

About The Author
-